Uslovi korišćenja
Nova tura flash igara je stigla. Kao i uvek, izabrali smo nekoliko koje su vredne pažnje, taman u vreme letnjeg raspusta.
Berzerk Studios su do sada pravili međusobno slične igre, ali su sa Sands of the Coliseum pokušali nešto drugačije. Po imenu možete i sami zaključiti osnovni koncept - borbe gladijatora. Počinjete kao običan borac obučen u krpe, i morate da nižete pobede jednu za drugom kako biste napredovali ka tituli najboljeg gladijatora ikada. Deluje dosadno, ali zapamtite da se radi o istoj ekipi koja je podjednako glupe ideje pretvorila u sjajne igre. Borbe su potezne, i imate izbor između tri vrste običnih i nekoliko specijalnih napada, a kasnije možete i proširiti vaš tim sa još dva gladijatora. Oprema se kupuje, a postoji i kovač gde se javlja finansijski momenat, ali za razliku od mnogih drugih igara je apsolutno moguće izbeći bilo kakvo plaćanje i napredovati bez problema. Pošto se cela igra praktično odvija u borbenim arenama, vremenom može da postane repetitivna, a ni protivnici se ne razlikuju međusobno previše.
Logičke igre se često drže istih žanrova, ali Bomb Runner umesto toga koristi postojeće ideje. Golf i fliper postoje odavno, a futuristični stil i izuzetno dobra grafika su samo šlag na torti. Cilj na svakom nivou je da bombe sprovedete kroz svemirske stanice, naravno uz svakakve prepreke - laseri, teleportovi i sve drugo što je karakteristično za SF okruženje će vam se naći na putu, a merilo uspeha je koliko kuglica sa poenima ste uspeli da sakupite i koliko brzo ste došli do kraja nivoa. Da li smo već spomenuli da igra izgleda sjajno? Flash igre sve više napreduju po pitanju grafike, a igre kao što je Bomb Runner su jasan znak da je granica između 'klasičnih' i flash igara sve manje izražena. U svakom slučaju, i casual igre će vas lako zaraziti, i u tome su mnogo bolje nego bilo šta drugo.
Umesto da pokušamo da opišemo kakva je igra ukratko, jednostavnije će biti ako ćemo je uporediti sa Populous-om. U obe igre upravljate plemenom urođenika, kojima morate pomoći da opstanu na neistraženim ostrvima. Njima ne možete zpravljati direektno, već putem totema kojima utičete na prirodne elemente - vatru, zemlju, vodu i slično. Naselja se grade sama od sebe, a oslanjaju se na vaše moći da formirate teren oko njih. Po kompleksnosti naravno ne može da se poredi sa Populous-om, ali i sam autor igru predstavlja kao omaž tome. Vizuelno pripada trendu pikselizovane grafike, tako da se apsolutno može opisati kao retro verzija Populous-a. Kao što to inače bude u strategijama, i ovde se u najvećem broju slučaja može primeniti ista taktika - izgraditi što veću bazu, i preplaviti neprijatelje sa mnogo većom armijom. Postepeno otključavanje različitih moći pomaže, tako da nikad ne postaje previše repetitivno.
Da, još jedna igra sa zombijima. Svugde ih ima, slažemo se, ali nekad se ipak desi da se milion puta obrađeni koncept iskoristi na dobar način. Vi ste kralj zemlje koja je odjednom postala prepuna nemrtvih. Umesto da protiv njih šaljete viteze ili vojnike, stvar preuzimate u svoje ruke. Ne tako što ćete ih pobiti na hiljade, već tako što ćete svoj zamak pretvoriti u leteće utvrđenje. Na svakom nivou morate preživeti novi talas neprijatelja, a usput sakupljati materijal za izgradnju spomenutog dvorca. Na raspolaganju su vam dve vrste oružja - na blizinu i na daljinu - koja se, po običaju, mogu dodatno nadograđivati za veću šansu za preživljavanje. Grafika je dvodimenzionalna sa očiglednim akcentom na šarm umesto na realizam, tako da ovo definitivno nije igra koja će vas iznervirati.
Igrali ste Infectonator i Necronator serijale? Onda vam je Relic of War savršeno jasan. Koncept je i ovaj put isti - treniranje jedinica i eliminisanje neprijatelja. Strateški element se ogleda u tome što su jedinice vrlo raznovrsne, i dok je na lakšim nivoima manje-više dovoljno samo trenirati što veći broj vojnika, na težim podešavanjima ćete morati da se prilagodite vrsti jedinica koje protivnička strana šalje na bojno polje, a moraćete i da koristite opciju za direktno kontrolisanje jedinica. Ovaj put je radnja smeštena u malo realnije okruženje - u 1947. godinu, što automatski znači da su dve dostupne kampanje Axis i Allies. Tehnologije i nadogradnje dostupne za unapređivanje su brojnije nego ikada, ali je čak i bez toga igra izuzetno zarazna i garantovano vam neće dati mira dok ne pređete sve nivoe na svim težinama, za šta će vam sigurno trebati barem nekoliko sati.
Spomenućemo još jednu igru, koju nećemo opisati jer je ista kao i svi njeni prethodnici (i isto toliko dobra): Papa's Wingeria. Ovaj put ste u ulozi vlasnika restorana pilećeg mesa, i osim neznatnih novina je igra i dalje epitet zaraznosti. To bi bilo sve za ovaj put, čitamo se u sledećem nastavku!
