Neke igre se igraju zbog atmosfere, zapleta, originalnosti ili nekog drugog sastavnog dela koji je često sam po sebi dovoljan da nas uvuče u svoj svet. Legend of Grimrock ide malo skromnijim putem i kao osnovni koncept koristi nostalgiju, ali se iza retro površine krije RPG koji se više nego dobro snalazi u modernom svetu.

Nekoliko stvari mora da vam bude jasno u vezi sa igrom. Prvo, na njoj je radio Almost Human Games, razvojni studio koji je nedavno osnovan i bez obzira na to što ga čine pojedinci koji su ranije radili na zvučnim naslovima, Legend of Grimrock je njihova prva igra pod ovim imenom, a pošto pripadaju nezavisnim ekipama, određeni nivo skromnosti se podrazumeva. Međutim, oni su ovo uspeli da preokrenu i umesto da se prilagode ograničavajućim okolnostima, pretvorili su je u glavnu prednost igre. To nas dovodi i do druge bitne stavke u opisu igre: nostalgija. Ovaj tip igre vrlo verovatno niste nikad igrali, a jedini izuzeci ovome su oni koji su sredinom pretprošle decenije uveliko sedeli ispred monitora i igrali igre kao što su Eye of the Beholder ili Stonekeep. Nikad čuli, rekli biste, ali to nije toliko ni bitno, jer modernizovan pristup igru čini pristupačnom i veteranima žanra i početnicima koji su igrali Skyrim i Dragon Age, ali ih interesuju koreni RPG-a iz DOS ere u kojoj je igra od dvadesetak megabajta bila van svake pameti.

Šta sve ovo znači? Ako ste videli bilo koji screenshot iz igre, odmah se može primetiti da su međusobno veoma slični. Za ovo postoji vrlo dobar razlog: Legend of Grimrock, kao i njegovi davni preci, je RPG koji koristi kretanje po poljima. Nemate slobodu da se krećete u bilo kom pravcu, već samo u jednom od četiri, odnosno napred, nazad, levo i desno. Ako niste do sada igrali ovako nešto, onda vam ovo sigurno zvuči krajnje čudno. Zašto biste pristajali na ovakva ograničenja u današnjem svetu hiperrealističnih igara? Kao što smo rekli, akcenat je na nostalgiji. Ovakva izvedba će mnoge sigurno odvratiti od igranja, tako da je ciljana publika sačinjena od nešto starijih igrača, ali ako ste u stanju da joj posvetite nešto više od površne pažnje, igra je zapravo mnogo više od pukog rimejka žanra koji nije aktuelan godinama.

Igru počinjete kao svaki drugi RPG - pravite četiri lika od ponuđenih klasa (mage, fighter ili rogue) i rasa (human, minotaur, lizardman i insectoid), a možete da se opredelite i za unapred formirani party od dva fighter-a i po jednog rogue-a i mage-a, čime ćete biti spremni za bilo šta što vas čeka u dubinama tamnica. Tutorial postoji u izuzetno rudimentarnom obliku - iz glavnog menija možete prelistati nekoliko stranica koje objašnjavaju najosnovnije stvari, ali ste posle toga prepušteni sebi. Jasno je da je cilj bio da se emulira ne samo atmosfera i izgled predaka, već i surova težina koja će vam sigurno više puta biti razlog da ugasite igru. Međutim, jednom kada situaciju koja izgleda nemoguće konačno prevaziđete, osećaj je utoliko bolji. Na sličnu kartu igraju i Demons Souls i Dark Souls, i njihovi fanovi će ovo sigurno potvrditi. Ovde nema mesta za gomilu pomoći i navođenja igrača. Igru počinjete među hladnim zidovima, i tamo ćete ostati sve vreme, a već iza prvih vrata se komešaju monstrumi. Borbe ne zavise toliko od statistike likova, već od vašeg osećaja za taktiku. U otvorenijim prostorijama neprijatelje možete lagano obilaziti i efektivno ih pobediti bez ijednog izgubljenog health poena...ako ste suočeni sa jednim ili eventualno dva neprijatelja odjednom, što često neće biti slučaj. Naravno, uvek ih možete namamiti negde gde možete da manevrišete, ali su mape dizajnirane tako da čak ni to nije uvek moguće. Uzani hodnici i prostorije sa desetak paukova će vam brzo postati noćna mora, ali uvek imajte na umu da je svaka situacija rešiva, bez obzira na sve. Napadati gomilu neprijatelja odjednom je siguran put ka game over ekranu, tako da uvek valja sagledati okolinu i iskoristiti svaku prednost. Otvorite provalije ispod njih i zarobite ih na nivou ispod (gde će vas uredno sačekati, ako vas put kasnije nanese na isto mesto), izučite na koju vrstu magija su osetljivi (pokretno drveće je osetljivo na vatru, a džinovske krabe imaju tvrd egzoskelet koji možete probiti munjama, primera radi) - jednostavno, snađite se! Borbe su ujedno i najslabija tačka igre, prvenstveno zbog prostog AI-a koji neprijateljima ne dozvoljava mnogo toga; ako vas primete, slepo će vas napadati, i eventualno se truditi da vas opkole ako ih ima više, ali u borbama jedan na jedan ne predstavljaju nikakav izazov. Osim toga ni raznovrsnost im nije jača strana, tako da ćete se stalno sretati sa istih nekoliko vrsta čudovišta.

Osim monstruma, glavna prepreka će vam biti logičke zagonetke, bez kojih bi igra bila šuplja. Na prvih nekoliko nivoa ćete se susresti sa jednostavnijim izazovima poput pronalaženja dugmeta koje otvara vrata, a neki od kasnijih nivoa su skoro potpuno orijentisani ka razmišljanju umesto razmenjivanju udaraca. Kriptični natpisi na zidovima, teleportovi i stranice dnevnika avanturiste koji je pre vas prošao kroz iste hodnike su samo neke od stvari koje će vam ozbiljno promrdati moždane vijuge. Sa strane težine su na nivou sa ostatkom igre, i ostaviće vas da češete glavu čak i ako sebe smatrate za veterana. Zagonetke tmurnim hodnicima daju i osećaj misterije i glavni su povod za dalje istraživanje. Uzevši u obzir da pričamo o igri koju je napravilo nekoliko ljudi bez budžeta, podrazumeva se da ne treba očekivati epsku radnju, ali kao i sa ostalim delovima igre, autori su se i po ovom pitanju snašli prilično dobro, pa je Legend of Grimrock ipak nešto više od klanja neprijatelja iz nivoa u nivo. Fundamentalni RPG sistemi su i ovde na mestu - sakupljate experience poene koje trošite na poboljšavanje statistika (što u neku ruku možete i da zloupotrebite, jer se neprijatelji neretko ponovo pojavljuju u delovima tamnice koje ste već 'očistili'), a svu opremu nalazite tokom istraživanja, a jedino što vas ograničava jeste težina inventara. Interesantna mehanika je i glad vaših likova - ako ih ne hranite dovoljno dugo, neće regenerisati health i mana poene. Crafting je takođe prisutan u obliku pravljenja raznih napitaka od sastojaka koje nalazite usput.

Legend of Grimrock nije igra koja će iznenada postati uspeh preko noći. Ovde nisu cilj milionske zarade i desetine dodataka i nastavaka. Legend of Grimrock je skroman pokušaj nekoliko entuzijasta da stvori onakvu igru kakvu bi oni voleli da igraju. Mnogi će videti nekoliko slika iz igre i odmah proceniti da je glupost, ali će isto tako drugi u istim slikama videti priliku da igraju nešto što im već dugo vremena nedostaje. Tokom  standardnih šest do osam sati ćete osetiti davno zaboravljen ukus, koji će vrlo verovatno da ostane uz vas dugo nakon što pređete igru. Povoda za ponovno igranje donekle ima - uvek možete da se oprobate sa drugačijim sastavom likova, ili da pokušate da pronađete sve tajne skrivene u ćoškovima koje ste tokom prvog prelaska najverovatnije prevideli. Druge igre se mogu preporučiti svima, ali u slučaju Legend of Grimrocka treba unapred da znate da sasvim bukvalno nije nalik ničemu što ste mogli da igrate poslednjih desetak godina. Izlet u stare dane, isprobavanje nečeg novog ili odolevanje izazovu - koji god su vam povodi za igranje, sjajno ćete se provesti.