Između 30. marta i 1. aprila održao se prvi What Would Molydeux?, odnosno Molyjam. Zvuči blesavo? Tako je i osmišljeno. Sve je počelo kao šala, a završilo kao jedna od najvećih organizacija ovog tipa.

Ideja je bila sledeća: već duže vreme postoji očigledno lažan Twitter profil Peter Molydeux, koji je pokrenut iz prostog razloga da se zbijaju šale na pomalo ekscentričnog tvorca igara Peter-a Molyneux-a, koji je poznat po obećavanjima koja ne može da se ispuni. Najbolji primer za ovo je Fable serijal, koji je trebalo da bude najbolja stvar ikada, ali očekivati da se tako nešto zaista i ispuni je u najmanju ruku nerealno. U svakom slučaju, Molydeux je tweet-ovao jednu suludu ideju za drugom, i vrlo brzo stekao pažnju publike. Bilo je samo pitanje vremena kada će se neko dosetiti da neke od tih ideja pretvori u igre. Rezultat te ideje je What Would Molydeux?, 48-časovni maraton izrade igara održan širom sveta. Bilo ko je mogao da učestvuje - u mnogim gradovima su se ekipe sakupile i tokom dva dana izabrale jedan od predloga i pretvorile ga u igru, ali se moglo učestvovati i od kuće ili preko Interneta. Cela manifestacija je mogla i da se prati uživo, sa chat-om u kojem su učestvovali mnogi članovi ekipa. Ukratko rečeno, bila je prava prilika da se komunicira sa čitavom zajednicom okupljenom oko razvoja igara i da se stekne kratak uvid u proces razvoja jednostavnijih igara. Na kraju vikenda je predato oko 300 gotovih projekata, među kojima ima svega, od zbrzanih pokušaja preko izuzetno originalnih interpretacija do igara koje bi se lako mogle pretvoriti u ozbiljnije naslove. Ekipe su svoje igre postavile na sajt manifestacije, i učinile ih dostupnim publici. Izdvojiti najbolje bi bio zaista ogroman posao, ali ćemo pokušati da vam skrenemo pažnju na neke od boljih primera.

Breaktris je jedna od najinteresantnijih igara na spisku, najviše zato što uspešno kombinuje dve igre - Tetris i Breakout. Inspirativni tvit glasio je "Imagine being able to launch a missile in Battlefield and have it hit your online friend's car in say Burnout Paradise? This is the future", ali je tim ideju shvatio malo slobodnije nego ostali. Sa leve strane se odigrava Breakout, a sa desne Tetris. Ispunjena linija u Tetrisu dodaje liniju u Breakout, a kugla može preći na drugu stranu i deformisati padajuće kockice. Predviđeno je za dva igrača, ali možete igrati i sami sa malo vežbe.

Dead Balls je malo naprednija igra od ostalih, zahvaljujući činjenici da je u ekipi bio i Drew Skillman, koji inače radi u Double Fine-u. Tvit koji su iskoristili je "Survival Horror combined with Bowling" i Dead Balls je upravo to - kuglanje u kojoj je rušenje čunjeva propraćeno prskanjem krvi. Čunjeve možete rušiti u oba pravca, odnosno bačenu kuglu treba i da vratite, a možete uticati i na putanju kojom će se probiti kroz drvene nemrtve.

Unbearable je izabrao jedan od najsuludijih tvitova - "You are a bear but for some reason your oxygen comes from hugging people. Problem is that hugging people breaks their bones." Osnovni koncept je na mestu - iz pogleda odozgo kontrolišete medveda koji grli sve oko sebe, ali ih usput i ubija. Pogled je istovremeno iz prvog, drugog i trećeg lica: glavni deo je iz pogleda odozgo, ali šape kontrolišete mišem u posebnom prozoru, a lice medveda je takođe prikazano odvojeno. Blesavo jeste, ali je poenta bila da urade nemoguće, u čemu su svakako uspeli.

You are the Road je nedvosmislen - "Have you ever played a racing game and wanted to play as the road rather than the cars? I know I have..." Umesto da kontrolišete vozila, ona se samostalno kreću putem koji vi oblikujete. Možete im otežati posao oštrim krivinama i usponima, a tokom cele trke možete videti i trenutno stanje svakog vozača, sve dok ne slete sa puta i eksplodiraju. Ideja za koju su se opredelili je jedna od onih koje se lako mogu pretvoriti u nešto interesantno, a ono što je predato posle samo dva dana bi se sigurno moglo dalje unaprediti u solidnu arkadnu igru.

Coo se oslonio na tvit "You are a pigeon who must go around the city trying to persuade businessmen not to jump off buildings by retrieving items from their homes." Spada među jednostavnije po pitanju grafike, ali je takođe uspeo da ideju pretvori u igru. Četiri biznismena se mogu spasiti različitim predmetima, a na vama je da pogodite šta treba da im odnesete prema onome što vam kažu. Možda nije baš nešto što bi moglo da preraste u ozbiljniju igru, ali je još jedan primer kako čak i nešto što nema veze sa zdravim razumom može da se pretvori u igru.

Pause Pirate, iako jednostavan, više liči na flash igru u početnoj fazi razvoja. Ima tek nekoliko nivoa, a cilj je da eliminišete neprijateljske gusare. To ćete uraditi tako što ćete ih namamiti da vas prate, a jedino oružje vam je dugme za pauzu, što je i bila ideja - "What if the pause button was a weapon? Until developers think outside the box we’re going downhill." Pauza eliminiše inerciju svega što je u pokretu, i to je jedini način da uzvratite neprijateljima. Igra koju su napravili je više nego solidna, i sa više nivoa i malo poliranja bi lako mogla da prođe kao kompletna flash igra.

Nebulous Hero - "I'd like to make a game where the tutorial comes up after the credits." Prvi prelazak je obična arkadna igra - ubijate neprijatelje, sakupljate novčiće, ništa posebno. Ako stignete do kraja, otvarate prvi deo uputstva. Ako i te uslove ispunite, otvarate drugi, pa treći deo, nakon čega igra dobija skroz drugi smisao. Autori su uspeli da u igru koja traje nekoliko minuta uklope i rudimentarnu radnju sa sve obrtom, za šta zaslužuju posebno priznanje. Potencijala za nadogradnju ima više nego dovoljno, i biće interesantno videti u šta će se igra pretvoriti.

Ovo je samo nekoliko primera koji se mogu naći na dugačkom spisku projekata. Kao što smo rekli, naći ćete baš svašta, od gluposti do prilično dobrih igara, iz svih mogućih žanrova. Ako ste fan nezavisne scene, i ako imate nekoliko sati slobodno, bacite se na posao i pregledajte šta se sve može uraditi za dva dana. Ponavljamo, neke od igara jesu nešto što bi se moglo otpisati kao glupost, ali imajte na umu da je vreme bilo veoma ograničeno, a ekipe su imale raznih problema, bilo u smislu organizacije ili neodgovornosti prijavljenih, ali su većinom čak i to prevazišli (bolji primer za ovo drugo je Secret Dad, koji je stvorio bračni par koji je ostao bez programera, i za dva dana su naučili kako da koriste alat za pravljenje igara GameSalad i uspeli da predaju igru na vreme). Sve u duhu entuzijazma, što je i bio cilj manifestacije.