Flash igre 16. deo
I ovog meseca smo izabrali nekoliko flash igara za ubijanje dosade. Evo šta smo igrali u proteklih nekoliko nedelja.
Nerdook je u poslednje vreme izuzetno vredan, i u proteklih nekoliko meseci je završio nekoliko igara. Njegov karakterističan stil se vidi već na prvi pogled, i tako je i ovaj put. Super Samurai Sweeper podseća na jednu od njegovih prvih igara, ClueSweeper, barem po pitanju osnovnog koncepta. Svaki nivo je podeljen na polja, koja istražujete u ograničenom broju poteza. Ispod nekih se nalaze dopune za energiju, novac za nadogradnje i slična pomagala, a neke kriju neprijatelje sa kojima možete, a ne morate da se borite. Usput tražite i glavnog neprijatelja praćenjem njegovih otisaka stopala, a kada istrošite sve poteze morate se i okršiti sa njim, ako ste ga pronašli. Strateški element se ogleda u tome što se neprijatelji, koje ste zaobišli tokom istraživanja, pridružuju konačnoj borbi i time vam dodatno otežavaju posao. Borbe ne možete da kontrolišete direktno, već samo putem tri specijala za koje prvo morate napuniti chakra-u ubijanjem neprijatelja. Jedini veći nedostatak je što su svi nivoi praktično isti, i variraju samo po težini pa se ne mogu preći nasumičnim klikanjem. Zabavno, ali kratkotrajno.
Ajkula koja je ranije posetila Sidnej i Majami ovaj put je u Njujorku. U odnosu na prethodne delove, nije se mnogo toga promenilo. Poenta je i dalje da u okviru ograničenog vremenskog perioda uništite što više stvari i nakupite što više poena. Zvuči dosadno? Varate se. Za tih nekoliko minuta ćete se često izgubiti u količini akcije koja se odvija oko ajkule - potapaćete brodove i čamce, proždirati putnike, ali i razne oblike vodenog života, rušićete avione u letu i generalno koristiti čeljusti za sve što vam se nađe na putu. U svakom trenutku će se oko vas dešavati barem desetak stvari istovremeno, tako da nećete imati nijedan momenat za predah - ako ciljate na visoki score, morate iskoristiti svaki sekund. Neuspeh ne postoji, tako je sakupljanje poena jedini cilj, a za visoki combo će vam trebati malo vežbe. Pošto za jedan prelazak ne treba više od nekoliko minuta, za najviše pola sata možete videti sve što igra može da vam ponudi. Nekima je to možda i nedostatak, ali serijal je i zamišljen tako da vam odvuče pažnju na nekoliko minuta, i bilo bi teško zamisliti igru u bilo kojem drugom obliku.
Da, jeste, još jedna igra sa zombijima. Ali koliko god to zvuči izlizano, ova je drugačija od ostalih. Umesto zaustavljanja pošasti, ovde ćete upravljati zombijima. Ne na način koji pretpostavljate, doduše. Vodite kompaniju u kojoj su zaposleni zombiji, a cilj je, naravno, preuzimanje kontrole nad svetom. Korporativni svet se okreće oko para, a zombiji prihode nalaze u prodavanju raznih proizvoda populaciji. Što veća populacija i što više unapredite proizvode, to ćete više i zarađivati. Zemlju preuzimate po regionima, a ishod napada zavisi od vrste i količine zombija koje šaljete u pohod, i od nadogradnji koje ste kupili za njih. Ljudska populacija će vršiti i kontranapade, tako da je uvek pametno imati rezerve za svaki slučaj. Od problema eksponencialan rast cena nadogradnji, što znači da ćete često morati da jednostavno čekate da se nakupe pare da biste mogli da napredujete sa igrom. Sa druge strane, zombiji u odelima i kravatama, a to ne možete baš svugde da vidite.
Ni ovaj mesec neće proći bez platformskih igara. Pošto je žanr izuzetno rasprotranjen, sve je teže biti originalan. Super Pig ipak uspeva u tome. Iza neoriginalnog naziva krije se platformska igra sa idejom bez koje ne bi bila ništa. Nivoi su nevidljivi, a jedini način da nađete put do kraja jeste da prekrijete okolinu krvlju koja je rezultat smrti praseta. Za ovo imate ograničenu količinu života, tako da ne možete da vršite samoubistvo na svakom koraku (osim ako igrate lakši mod koji to dozvoljava). Pritom je igra u najmanju ruku natprosečno teška, tako da ako niste veteran u žanru, Super Pig sasvim sigurno nije za vas. Nerviraćete se, psovaćete i odustajati od daljeg igranja - sve je to deo iskustva. Međutim, ako uspete da pređete deo koji prethodnih 20 puta niste mogli, osećaj je utoliko bolji.
Još jedna platformska igra koja takođe uspeva da se izdvoji od ostalih. Akcenat je u ovom slučaju na istraživanju i rešavanju logičkih zadataka umesto na refleksima. Robot kojeg vodite kroz laboratorije je napravljen kao alat za ubijanje, ali će se umesto toga skoncetrisati na nalaženje izlaza iz sterilne okoline. Umesto oružja, na raspolaganju vam je mogućnost manipulisanja predmetima putem telekineze, pa su rešenja za prepreke često bazirana na fizici - nagomilavanje kutija, aktiviranje prekidača u susednoj sobi pomoću komada nameštaja i slično. Tokom šest nivoa ćete sakupljati i delove uniforme koji su potrebni za prolazak kroz sigurnosna vrata. Estetski igra izgleda kao nešto što bi našvrljali na komad papira tokom dosadnog časa ili predavanja, što nije nešto što do sada nijedna flash igra nije probala, ali se savršeno uklapa u stil na koji Killbot cilja. Nastavak je već u izradi, tako da ćemo uskoro saznati šta se desilo sa robotom posle ovih nekoliko nivoa.
Za kraj smo ostavili još jednu igru, koju nema potrebe posebno opisivati, s obzirom da je praktično ista kao i prethodni delovi. U pitanju je nastavak simulacija restorana, sa kojima smo do sada pravili pizze, hamburgere i druge vrste brze hrane, a ovaj put upravljamo lokalom koji servira palačinke, vafle i razne dodatke koji idu uz njih. Papa's Pancakeria će vam, kao i ostali delovi, oduzeti dosta vremena i testirati osećaj za organizaciju. To bi bilo to za ovaj mesec, čitamo se u sledećem delu!
